LEZBOS SE JOŠ NAZIVA I SMARAGDNO OSTRVO ZBOG PRIRODE KOJA GA JE OBDARILA DIVNIM BOJAMA I OSTRVO PESNIKA ZBOG INSPIRACIJE I NADAHNUĆA KOJE JE PODARILO LJUDIMA
O ostrvu koje je naseljeno u kontinuitetu još od
bronzanog doba, gde se okamenjene sekvoje brčkaju u moru zadnjih 20tak miliona godina, gde je Aristotel proučavao
biljke i životinje, Sapfo stvarala divnu poeziju, Rimljani napravili akvadukt
koji je vidljiv i danas.... teško da iko
može da zna sve... ali zato može da otkriva.
Sticajem divnih okolnosti, već dugi niz godina sam vezana za ovo ostrvo i pokušaću da sa vama podelim ono što sam do sada saznala i naučila.
Zbog svog izuzetnog geološkog nasleđa celokupno ostrvo je priznato od UNESCO kao Lezbos geopark, član je Evropske mreže geoparkova od 2000. godine a UNESCO Globalne mreže geoparkova od 2004. godine.
Na Lezbosu se nalazi jedno od retkih, i veoma veliko nalazište okamenjene šume (pogledajte ovde) koja je proglašena Zaštićenim spomenikom prirode. Prethodno je geopark bio proglašen (UNESCO) samo na površini gde se nalazi okamenjena šuma da bi, kako je navedeno, proširen na površinu celokupnog ostrva.
Naziv ostrva potiče od starogrčkog: Lesbos
(Lesbos) „pošumljeno“ ili „drvenasto“, verovatno hetitska pozajmica, jer je
originalni hetitski naziv za ostrvo bio Lazpa. Starije ime za ostrvo koje se održalo
na eolskom grčkom bilo je’’Ἴσσα’’ (Íssa).
Odakle početi 😏
Kao odgovor na ovu dilemu, a pošto je previše materijala, ovde će biti predstavljena priroda Lezbosa – geografija, na stranici pored će biti predstavljena istorija ostrva (gde ćete pronaći i podatke da je jedna srednjevekovna srpska kraljica sa ovog ostrva) i zatim stranica sa poznatim ljudima sa Lezbosa gde ću predstaviti pesnike, filozofe i druge znamenite ličnosti koji su potekli ili stvarali na Lezbosu.
O PRELEPOJ PRIRODI OSTRVA
Ono što najviše privlači mnogobrojne turiste i što omogućava da se ostrvo obilazi tokom cele godine je blaga mediteranska klima sa velikim brojem sunčanih dana.
Treće je po veličini ostrvo u Grčkoj i nalazi se u severno -istočnom Egejskom moru u Grčkoj, blizu obala Male Azije (manje od 10km na najbližim tačkama) a od najbližeg dela Grčkog kopna je udaljeno 200km.
Do ostrva se može doći avionom ili brodom. Brod saobraća iz Kavale i iz Pireusa (Atina). Brodom iz Kavale je potrebno oko 8 sati putovanja sa jednom stanicom u Limnosu. Iz Pireusa postoje 2 linije. Jedna, iz Pireusa svraća na ostrva Psara, Ineuses, Hios pa Lezbos. A druga, Pireus, Siros, Mikonos, Ikaria, Furni, Samos, Hios, Lezbos, Limnos i na kraju Kavala. Svojevrsno krstarenje, zar ne.
O putovanju do Lezbosa pročitajte više ovde.
SMARAGDNA BOJA OSTRVA
Oko 11 miliona maslina zajedno sa sredozemnim borom, hrastom,
kestenom i platanom daju ostrvu predivnu zelenu boju koja se oslikava i u boji mora. Prilikom
dolaska na ostrvo može se osetiti miris masline pomešan sa mirisom mora u vazduhu.....
Maslinjaci se nalaze bukvalno svuda, na zatalasanim brežuljcima ali i na strmim liticama. Oko svake masline na ostrvu je napravljen krug od naslaganog kamenja kako bi zaštitio zemljište od spiranja i obezbedio maslinama da rastu. Ta tehnika se praktikuje ovde u kontinuitetu hiljadama godina i očigledno je najdelotvornija.
 |
 |
Glavni grad je Mitilini čije ime se često koristi i za
celo ostrvo, što je korisno znati u komunikaciji sa lokalnim stanovništvom i prevoznicima. U Mitiliniju se nalazi luka i aerodrom "Odysseas Elytis" (MJT).
Lezbos je takođe ime i regionalne jedinice Severni Egej, u čiji sastav ulaze sledeća naseljena ostrva: Lezbos, Hios, Psara, Oinousses, Ikarija, Fournoi Korseon, Lemnos (Limnos), Agios Efstratios i Samos.
U Mitiliniju se nalazi Rektorat Egejskog Univerziteta (državni Univerzitet) koji ima kampuse na 6 ostrva, uključujući Lezbos.
Obala Lezbosa je dugačka oko 459 km i na ovako dugačkoj obali može se naći bezbroj plaža koje će zadovoljiti sve ukuse. Najveće uređene plaže su Vatera, Agios Isidoros, Varia, Skala Eresou, Molivos, Thermi, Tarti i Anako.
 |
 |
Stanovništvo broji malo manje od 100 000 ljudi. Trećina stanovnika živi u glavnom gradu Mitiliniju, a ostalo stanovništvo živi u 17 većih sela: Plomari, Kaloni, Petra, Molivos, Eresos, Sigri, Termi... su neki od njih.
 |
| Mapa Lezbosa |
*Mapa pripada gospodinu G. Haldezos, vlasniku Uzo Vila
Ostrvu poseban oblik daju dva velika zaliva Kaloni i Gera kao i dve planine skoro iste visine, Olimp (967m) i Lepetimnos (968m). Da se ne zbunjujemo, ovo nije Olimp na kojem su Bogovi sedeli, samo se isto naziva. Između njih se protežu brda srednje visine i nebrojene mogućnosti za šetnje i pronalazak najlepših pogleda na more ili zalive. A tek zalasci sunca….Toplo preporučujem obilazak sela smeštenih u brdima I pri vrhu planina. Autentičnost svakog posebno i gostoprimstvo su nešto što treba otkriti I osetiti. Od sela koja treba obići izdvojila bih Ajasos, podno vrha Olimpa na Lezbosu, koje je veoma značajno u lokalnoj kulturi. Naseljeno je preko 3000 godina u kontinuitetu I svojevrsno je središte stanovnika Lezbosa. Turistima je ovo mesto veoma zanimljivo po grnčariji koju tradicionalno izrađuju i po vidikovcu sa vrha Olimpa koji je veoma blizu sela.
 |
| Selo Ajasos (foto Eleni Violatzi Fotaki) |
A na fotografiji sa google mape se vidi naselje i koliko je blizu vrh Olimpa saprelepim vidikovcem
O vulkanskom poreklu ostrva nas podsećaju nebrojeni topli izvori u svim delovima ostrva. Topli izvori Lezbosa su se koristili još u Antičkom dobu, kao na primer Skala Termis.
Neki izvori su uređeni za posetioce – banje, kao što je slučaj sa banjom Termi nedaleko od glavnog grada, moderan spa centar u Gera zalivu, skrivena i magična Panagija Krifti i na još mnogo mesta na Lezbosu.
Na slici je delimično uređen izvor tople vode, izuzetno tople (preko 40 stepeni) u skrivenoj uvali pored Plomarija, pored kojeg se nalazi, ugrađena u steni, crkva Panagija Krifti. Na slici se vidi u samom uglu ozidan mali bazen gde izvire vruća voda, a najprijatnije je sedeti između bazena i morske vode. Njoj će biti posvećen posebna stranica.
 |
| Panagia Krifti topli izvor |
Zemljište na ostrvu se čuva od spiranja, vekovima. Sve padine, kao što sam već pisala, imaju od kamena napravljene terasice i kameni obruč ili polukrug oko svakog drveta masline. To se radi da ovaj mali sloj zemlje preko stena ne bi kiša sprala nepovratno. Stene su uglavnom vulkanskog porekla a zemljište je sa tendencijom ka najkiselijim zemljištima. Nekim kulturama biljaka to pogoduje dok drugim ne. Veoma je malo voća na ostrvu osim citrusa (a i oni se ne gaje plantažno). Plantažno se gaje masline.
Vulkan je oblikovao ostrvo na način da je to vidljivo i danas. Zapadni deo ostrva je uglavnom suv i neplodan jer ništa ne može da raste ni dan danas na njemu zbog vulkanskog zemljišta dok je ostatak ostrva potpuno prekriven šumama. Zapadni deo izgleda kao da smo na Mesecu, idealan za snimanje sf filmova ...
Zalivi Gera i Kaloni su nastali
dejstvom dvaju moćnih prirodnih sila: Kaloni usled erupcije vuklana a Gera
usled sleganja tla prilikom razornog zemljotresa, pre mnogo miliona
godina. Uspomena na erupciju vulkana je sačuvana do danas u okamenjenoj šumi, drveću koje se okamenilo pre 20tak miliona godina i danas ga je moguće videti u Prirodnjačkom muzeju Okamenjena šuma o kojem sam pisala na stranici Okamenjena šuma.
Na obalama zaliva su slane močvare što doprinosi raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta. Gera a posebno Kaloni zaliv su poznate tačke na mapi sveta za posmatranje ptica.
Jedna od zanimljivosti su flamingosi, koji su vidljivi tokom sezone u plićacima Kalonija. Izuzetan prizor koji toplo preporučujem.
 |
| Flamingosi, Kaloni zaliv, Lezbos |
Kako se trudim da samo sopstvene fotografije koristim na blogu, ne zamerite što je fotka loša.
Lezbos nema velikih reka. Najveći broj rečica (bujica) se pune vodom tokom kišnog perioda i prazne tokom sušnog.Na slici je korito reke u Plomariju koje leti služi kao parking. Pa se i jedno magarence našlo parkirano među automobilima.
Biljni i životinjski svet Lezbosa
Osim njenog veličanstva mačaka (kojih ima nebrojeno) biljni i životinjski svet je veoma raznovrstan i kao što sam gore pomenula privlačio je od davnina (Aristotela na primer) a ovde ću izdvojiti samo one vrste koje sam pronašla u nekim knjigama i brošurama da se izdvajaju po retkosti.
Još jedna zanimljivost : bogatstvo
biljnog i životinjskog sveta u zalivu Kaloni je privuklo i velikog Aristotela
koji ih je upravo tu izučavao i popisivao biljke i životinje pune 2 godine za svoju knjigu iz biologije.
Lezbos ima svoje unikate, jedna od njih je Lisica sa Lesvosa (persijska veverica ili Sciurus anomalus).To je jedna vrsta veverice a posebnost je ta što se ova vrsta ne nalazi nigde na drugom mestu u Grčkoj.
Flamingosi u zalivu Kaloni su takođe retkost. Ima
ih i na drugim mestima u Grčkoj, na Halkidikiju na primer, ali i ovde, na Lezbosu. Mogu se naći najviše u
plitkim vodama zaliva Kaloni u blizini solane.
Usled mnoštva drveća, na ostrvu živi naravno i veliki broj galebova. Ono što ja nisam znala a veoma me raduje je da su galebovi u Grčkoj zaštićeni posebnim Ukazom predsednika.
Ptica alkeonida, mala ptičica slična vrapcu, sa žutim trbuhom, je ptičica silica koja se staništi na stenama na obali mora i to na mestima gde je voda čista. Postoje studije o toj ptičici, no ono što je ovde bitno je da ona dolazi i dalje na Lezbos i u kraj koji poznajem najviše, Plomari . Više o ovoj ptičici i legendi vezanoj za nju pročitajte na stranici Legenda o Alkionidi.
Ljubitelji ptica sigurno znaju mnogo više jer je ostrvo poznato posmatračima ptica širom sveta.Evo jednog korisnog linka lokalnog vodiča za posmatrače Lezvos birthwatching
Biljke
Od biljaka ja bih nabrojala lekovito i začinsko bilje za koje znam da meštani sakupljaju i koriste a to su origano, kantarion, lavanda, žalfija, kamilica, majčina dušica, planinski čaj ….
Od ređih biljaka izdvojila bih šafran - (Crocus sativus) koji pripada porodici Iridaceae. To nije onaj najskuplji koji se gaji u Kozaniju u Grčkoj, ali je šafran.
Samo na ovom ostrvu postoji endemska biljka, lezbejski lanac (Alissum lesbiacum). Biljka koja nije za upotrebu jer sakuplja veliku količinu nikla iz zemljišta i skladišti u listovima. Ipak, izuzetno je zanimljiva naučnicima.
 |
| Divlja orhideja Credit: AMINA |
Pored navedenih, tu su divlje orhideje, divlje ciklame, žuti rhododendron, božuri i mnoge druge. Ima turista koji posećuju ostrvo kako bi videli ove biljke a pri tom i proveli vreme u očaravajućoj prirodi.
Ovo je samo mali deo prirodnog bogatstva ostrva....
Srdačan pozdrav sa Lezbosa
Fotografije preuzete sa:
Topografska karta Lezbosa : https://en.wikipedia.org/wiki/File:Lesbos_topo.png
Коментари
Постави коментар
Komentari / Coments