LEGENDA O ALKIONIDI

Dani Alkionide

Tokom zime, na Lezbosu, postoji period od oko desetak, petnaest dana kada je vreme prelepo, toplo, prolećno i more mirno, bez vetra. Ova pojava se ponavlja hiljadama godina i zove se Dani Alkionide ili na grčkom Alkionides meres. Za ovaj period je vezana prelepa legenda o Alkionidi. O ovoj legendi pisao je i Aristotel, u svojoj knjizi Istorija životinja, takođe Homer u Ilijadi spominje žaljenje Alkonije za mužem, i drugi (Plutarh, Lucijan, Teokrit)...

Postoje dve tri priče o Alkionidi sa istim završetkom.

Jedna od legendi kaže da je Alkionida bila ćerka Aelusa, Boga vetra. Bila je udata za čoveka, kralja Kija i živeli su pored mora. Dvoje su se mnogo voleli i u svojoj ljubavi često su jedno drugo nazivali Zevs i Hera. No, to se nije dopalo Zevsu, smatrao je uvredom da smrtnici sebe nazivaju njegovim imenom i kada je Kijika otišao brodom na more, Zevs je podigao talase i poslao gromove da ga ubiju. Posejdon, Bog mora je Alkionidi doneo telo muža u ruke. Očajna, od tuge, ona se bacila u talase zajedno sa telom svog voljenog muža. Zadivljeni njenom ljubavlju i tragedijom bogovi je pretvoriše u malu morsku ptičicu a kako bi bila sa svojim voljenim mužem, pretvoriše i Kija. Alkionida je jaja polagala samo zimi u gnezdu pored obale blizu mesta gde je našla telo svog muža, ali su moćni zimski talasi uništavali gnezdo i jaja. Na posletku, sam Zevs se sažali i reši da im da period sunčanog i mirnog vremena tokom zime kako bi izlegli svoje ptiće.

I tako do danas :)

Druga varijanta ove legende kaže da je Alkionida bila supruga Kijika, kralja Trahina (ili Trakisa). Kada se Kijika udavio, Alkionida je žalila muža pored mora dugi niz godina. Kako je bila neutešna, Zevs se sažalio i pretvorio je Alkionidu i njenog muža u ptice kako bi bili ponovo zajedno. Pretvorio ih je u male ptice koje se gnezde tokom zime na stenama pored mora. Zato, svake zime Zevs obezbeđuje period lepog vremena kako bi ove ptice mogle da snesu jaja.

Ceyx in the tempest, engraving by Virgil Solis for Ovid's Metamorphoses Book XI, 410-572
Slika je preuzeta sa sajta Vikipedije

Pored ove predivne priče, mita, na Lezbosu se zaista gnezde alkione (ime dobijeno po mitu), male ptičice veličine vrapca, sa predivnim šarama na telu. Dominiraju plava i žuta boja. Ove ptičice svoja gnezda prave u rupama na nepristupačnim stenama pored vode a hrane se ribama. I svake godine, desetak lepih prolećnih dana im obezbeđuju šansu za novo potomstvo.

Pored toga što su slatke i što ih krasi predivan mit o večnoj ljubavi, ove ptičice su značajni činioci ekosistema današnjeg društva. Naime, one su indikatori čiste vide, tj. njihovo stanište je vezano strogo za čistu vodu i njihovo prisustvo potvrđuje čistoću vode. Na žalost, njihovo odsustvo potvrđuje suprotno ali koliko je ono primetno ili ne, veliko je pitanje za sve nas.

U svakom slučaju, ove slatke male ptičice još uvek dolaze u Plomari na ostrvu Lezbos ! Znači da nam je kupanje i dalje sigurno u ovim vodama :)

Malo sličica iz Plomarija tokom Alkionidinih dana: